Ispitali smo građane o fenomenu zelenašenja u našem društvu

Ispitivanje građana o fenomenu „zelenašenja“ u našem društvu

Ispitivanje građana o tome šta znaju i misle o pojavi „zelenašenja“ u našem društvu, sproveo je Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA u okviru projekta „Udružena i osnažena zajednica protiv zelenašenja“ koji podržava Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala kroz Fond otpornosti.

Ispitivanje je sprovedeno putem anketiranja punoletnih građana i građanki Niša, tokom oktobra i novembra 2020. godine i ovo je prvo istraživanje na temu zelenašenja u Srbiji.

Generalno mišljenje građana o pojavi „zelenašenja“

U ovom delu istraživanja građani su davali mišljenje o pojmu zelenašenja kod nas, šta ova pojava predstavlja za njih, da li je zastupljena u našem društvu, kako se prema ovom fenomenu odnose nadležne institucije, a kako mediji, da li bi znali kome da se obrate u slučaju da se nađu u ovom situaciji i da li bi hteli da dobiju besplatnu pravnu pomoć.

Na pitanje šta po njihovom mišljenju predstavlja „zelenašenje“, 71,5% ispitanika je odgovorilo da zelenašenje predstavlja kriminalnu odnosno nedozvoljenu radnju. Manji procenat, odnosno 22,6% smatra da je to opšte prihvaćena pojava u društvu, dok znatno manji broj ispitanika, ili 5,9% nema stav o ovoj pojavi.

U kojoj meri je pojava „zelenašenja“ zastupljena u našem društvu?

Pored toga što građani ovu pojavu prepoznaju kao nedozvoljenu, odnosno kriminalnu radnju, većina ispitanika, odnosno 82,7% smatra da je pojava „zelenašenja“ zastupljena u našem društvu. Pri tome, 43,3% ispitanika smatra da je ova pojava prisutna sporadično, dok 39,4% smatra da je pojava „zelenašenja“ prisutna u našem društvu u velikoj meri. Nešto manji procenat nema stav o ovome (15,5%), dok 1,8% smatra da ova pojava nije zastupljena kod nas.

Kako je tema „zelenašenja“ zastupljena u medijima?

Imajući u vidu činjenicu da je reč o veoma prisutnoj pojavi kod nas, jedno od pitanja je bilo kako građani ocenjuju prisutnost pojave zelenašenja u medijima i kako je ona obrađena od strane novinara. Većina ispitanika smatra da je ova tema obrađena na informativan način i uglavnom se spominje kao vest o nekom incidentu (39,4%), zatim 32,6% ispitanika smatra da je tema u medijima obrađena populistički, kroz bombastične naslove u crnoj hronici, 17,6% ispitanika smatra da se tema obrađuje kroz istraživačko novinarstvo, dok 10,4% ne zna kako je tema zelenašenja obrađena u medijima. Generalno gledano, većina ispitanika smatra da je tema obrađena kao kombinacija ova tri oblika izveštavanja.

Da li nadležne institucije adekvatno reaguju na problem „zelenašenja“?

Na pitanje da li nadležne institucije (policija, tužilaštvo, sudstvo…) adekvatno reaguju na problem zelenašenja, većina građana je odgovorila da ne reaguju adekvatno. Zabrinjavajući podatak je da su građani tokom anketiranja izražavali nepoverenje u institucije, naime znaju kome treba da se obrate u ovoj situaciji, ali zapravo nemaju poverenja da se obrate institucijama. Naročito zabrinjava stav građana da nadležne institucije ne prepoznaju adekvatno problem zelenašenja (60,8%), dok manji procenat ispitanika veruje da institucije adekvatno reaguju na ovaj problem (13,5%) ili ne znaju da odgovore na ovo pitanje (25,7%).

Da li su građani dovoljno edukovani o pojavi „zelenašenja“?

Na pitanje da li su građani dovoljno edukovani o ovoj pojavi, većina ispitanika smatra da nisu dovoljno edukovani o pojavi zelenašenja. 72,8% ispitanih smatra da građani nisu dovoljno edukovani, dok 21,4% nema stav o ovome. Veoma mali broj ispitanika, odnosno 5,8% smatra da su građani dovoljno edukovani o pojavi zelenašenja.

Da li bi ste znali kome da se obratite ukoliko bi ste imali problem sa zelenašenjem?

Jedno od pitanja je bilo da li bi građani znali kome da se obrate ukoliko bi imali problem sa zelenašenjem. Većina ispitanika je odgovorila da ne bi znala kome da se obrati kada bi imala ovaj problem (62%) dok je manji procenat (38%) ispitanika izjavio da bi znao kome da se obrati u slučaju da ima ovakav problem.

Da li bi ste se obratili za besplatnu pravnu pomoć, ukoliko bi ste imali problem sa „zelenašenjem“?

Interesantno je da je većina građana na pitanje – Da li bi ste se obratili za besplatnu pravnu pomoć – odgovorila potvrdno (55,5%), dok se znatno manji procenat (18,1%) ne bi obratio za ovakvu vrstu pomoći. Takođe, 26,4% ispitanih građana nema stav o ovom pitanju.

Da li znate da se neka osoba bavi „zelenašenjem“?

Većina građana nije upoznata sa tim da li se neka osoba bavi zelenašenjem, tačnije 72% ispitanika je ovo izjavilo, dok manji procenat zna da se neka osoba bavi zelenašenjem (28%).

Iskustvo sa zelenašenjem

U ovom delu fokus je bio na iskustvu sa zelenašenjem, i građani su mogli da podele lično iskustvo ili iskustvo nekoga koga dobro poznaju.

Da li ste imali lično iskustvo sa zelenašenjem?

Na pitanje „Da li ste imali lično iskustvo sa zelenašenjem ili ste čuli (za) nekoga ko je imao takvo iskustvo“, većina ispitanika je odgovorila da nije imala takvo iskustvo (53%), dok je 41% ispitanika reklo da nije imalo to iskustvo, ali da znaju za nekoga ko je imao iskustvo sa zelenašenjem. Znatno manji procenat, odnosno 6% ispitanika je odgovorilo da je imalo ličnog iskustva sa zelenašenjem.

Da li ste Vi ili osoba za koju ste čuli da je imala problem, bili izloženi pretnjama?

Na pitanje da li ste Vi ili osoba za koju ste čuli da je imala problem, bili izloženi pretnjama, 60,5% je odgovorilo potvrdno, 20,5% je odgovorilo sa Nisam siguran / sigurna, dok je 19% odgovorilo sa Ne.

Da li su i članovi porodice bili izloženi neprijatnostima?

Ispitanici su odgovarali i na pitanje da li su članovi porodice takođe bili izloženi neprijatnostima. Većina ispitanika (42,2%) je odgovorila da su i članovi porodice bili izloženi neprijatnostima. Od tog procenta, 35,7% ispitanika je odgovorilo da su članovi porodice bili izloženi pretnjama, dok je 6,5% ispitanika reklo da su članovi porodice bili izloženi nasilju. Zatim, 23,2% je reklo da članovi porodice nisu bili izloženi neprijatnostima, dok je 34,6% ispitanika izjavilo da ne zna da li su članovi porodice bili izloženi neprijatnostima.

Da li ste Vi ili osoba za koju ste čuli da je imala problem, doživeli verbalno ili fizičko nasilje?

Na pitanje da li su oni ili osoba za koju ste čuli da je imala problem, doživeli verbalno ili fizičko nasilje – 45,9% je odgovorilo potvrdno, 21,6% ispitanika je reklo da nije bilo verbalnog ili fizičkog nasilja, dok 32,4% ispitanih nije sigurno da li je bilo nasilja.

Da li ste se Vi ili osoba za koju ste čuli da je imala problem, obratili nadležnim institucijama?

Na pitanje da li je bilo obraćanja nadležnim institucijama povodom problema koji su imali u vezi sa zelenašenjem, dobijeni su veoma zabrinjavajući i obeshrabrujući podatci. Čak 68% ispitanika je odgovorilo da se oni ili osoba koja je imala problem nisu uopšte obratili nadležnim institucijama. Imajući u vidu prethodne odgovore, gde je veliki broj ljudi ili čak njihove porodice i bližnji, dobijao pretnje ili bio izložen fizičkom i verbalnom nasilju, poražavajući je podatak da se većina nikada nije ni obratila nadležnim institucijama. Vrlo mali procenat, odnosno 7% ispitanih se obratio nadležnim institucijama.

Ovo pitanje svakako treba povezati sa već pomenutim pitanjem br. 4 (Po Vašem mišljenju, da li nadležne institucije (policija, tužilaštvo, sudstvo…) adekvatno reaguju na problem „zelenašenja“?) – gde čak 60,8% građana smatra da nadležne institucije ne reaguju adekvatno na problem zelenašenja. U vezi sa tim ne iznenađuju ni odgovori ispitanika koji su imali lično iskustvo ili podelili iskustvo drugih, a to je da se većina nikada nije ni obratila nadležnim institucijama, verovatno zbog ubeđenja da oni ne mogu da ih zaštite ili da reše taj problem na adekvatan način.

Kako je rešenja situacija „zelenašenja“?

Na kraju, ispitanici su odgovarali na pitanje kako je rešena situacija zelenašenja. 45,9% ispitanika je odgovorilo da je dug vraćen sa zelenaškom kamatom; 24,3% ispitanika je odgovorilo da je oduzeta na ime duga određena imovina; 16,2% je reklo da ne zna; samo 5,4% je odgovorilo da je slučaj prijavljen policiji; 8,1% je navelo da je rešenje situacije bilo „nešto drugo“.

Zaključak

• 71,5% ispitanika smatra da zelenašenje predstavlja kriminalnu odnosno nedozvoljenu radnju. Ovo potvrđuje činjenicu da je većina građana svesna da je zelenašenje kriminogena pojava i da predstavlja pojavu sa negativnom konotacijom, kao i da se smatra društveno neprihvatljivim ponašanjem.
• 82,7% ispitanika smatra da je zelenašenje zastupljeno kod nas, gde 40% misli da je pojava prisutna u velikoj meri. Ovo pokazuje da su građani svesni da je zelenašenje krivično delo koje je veoma zastupljeno u našem društvu.
• Većina ispitanika smatra da je ova tema obrađena na informativan način i uglavnom se spominje kao vest o nekom incidentu (39,4%), zatim 32,6% ispitanika smatra da je tema u medijima obrađena populistički, kroz bombastične naslove u crnoj hronici. Mali procenat odgovora da je tema zelenašenja istraživana od strane novinara (17,6%), dokazuje tvrdnju da u medijima možemo naći samo bombastične naslove koji su fokusirani na nasilje ili pretnje koje su dužnik ili njegova porodica doživeli.
• Pored toga što većina ispitanih građana, odnosno 60,8%, smatra da nadležne institucije ne reaguju adekvatno na problem zelenaštva, zabrinjavajući podatak je i da su građani tokom anketiranja izražavali nepoverenje u institucije. Građani su isticali da znaju kome treba da se obrate u ovoj situaciji, ali da u principu nemaju ili ne bi imali poverenja da se obrate institucijama.
• Veliki procenat ispitanika (72,8%) smatra da građani nisu dovoljno edukovani o pojavi zelenašenja. Ovo govori u prilog tvrdnji da građani upravo i upadaju u dužnički odnos i pozajmljuju novac od sumnjivih osoba, jer nemaju dovoljno informacija i nisu ni u mogućnosti da se adekvatno informišu o ovome. Takozvana „siva zona“ u kojoj se odvijaju poslovi u vezi sa zelenašenjem dodatno otežava da se stvori prava slika o ovom problemu.
• Preko 50% ispitanika bi se obratilo za besplatnu pravnu pomoć. Ovo ohrabruje, pogotovo što je PROTECTA pokrenula besplatnu pravnu pomoć kako bi pružila pravne usluge građanima koji imaju probleme u vezi sa zelenašenjem.
• 47% ispitanika je ili imalo lično iskustvo sa zelenašenjem, ili su opisivali iskustvo drugih (6% lično iskustvo, 41% iskustvo drugih). Po pitanju opisa iskustva, bilo direktnog ili indirektnog, dobijeno je više zabrinjavajućih podataka:

o Čak 60% ispitanih je bilo izloženo pretnjama. Dužnici su izloženi konstantnim pritiscima i pretnjama, uglavnom fizičkim nasiljem;

o Uznemiravajući podatak je da je čak 42,2% ispitanika odgovorilo da su i članovi porodice dužnika bili izloženi neprijatnostima, bilo pretnjama bilo nasilju;

o 46% ispitanika je odgovorilo da su osobe doživele verbalno ili fizičko nasilje.

• 68% ispitanih građana je odgovorilo da se osobe koje su imale problem sa zelenašenjem nisu obratile nadležnim institucijama. Može se zaključiti da građani koji su doživljavali pretnje ili nasilje, nisu želeli da se obrate nadležnim institucijama. Ovo je u tesnoj vezi sa pitanjem da li nadležne institucije (policija, tužilaštvo, sudstvo…) adekvatno reaguju na problem „zelenašenja“, gde čak 60,8% građana smatra da nadležne institucije ne reaguju adekvatno na problem zelenašenja. U vezi sa tim ne iznenađuju ni odgovori ispitanika koji su imali lično iskustvo ili podelili iskustvo drugih, a to je da se većina nikada nije ni obratila nadležnim institucijama, verovatno zbog ubeđenja da oni ne mogu da ih zaštite ili da reše taj problem na adekvatan način. Takođe, građani koji su dužni ne prijavljuju problem policiji, jer se zbog pretnji plaše za svoju bezbednost i bezbednost svojih najbližih.
• Većina situacija zelenašenja je rešena tako što je dug vraćen sa zelenaškom kamatom (45,9%), dok je čak 24,3% ispitanika odgovorilo da je na ime duga oduzeta određena imovina. Vrlo često, ukoliko dužnici ne mogu vrate dug sa kamatom, zelenaši im oduzimaju nekretnine, automobile, lokale. 8% ispitanika je odgovorilo da je razrešenje situacije bilo nešto drugo, gde su kao dodatne komentare navodili da se dešavalo da dužnici izvrše samoubistvo jer je situacija bila bezizlazna, psihički obole zbog konstantnih pretnji koje dobijaju oni ili porodica, budu ubijeni, ili pobegnu u drugi grad ili zemlju, pa čak se dešavalo i da vrate dug sa kamatom ali da im i pored toga zelenaši ipak oduzmu neku imovinu.
• Jedan od zaključaka je da su iznosi koji se vrate ili da imovina koja bude oduzeta, mnogostruko veći od inicijalnog iznosa i da je velika nesrazmera između onoga što je pozajmljeno i onoga što je vraćeno ili oduzeto. Kao primer navode se izjave ispitanika gde su kamate prelazile 20% i 30% od sume, ili da neko pozajmi 10.000 EUR a da mu oduzmu stan ili lokal koji vrede nekoliko puta više.

Iako je većina građana svesna da zelenaštvo i ulaženje u takve poslove predstavlja kriminalnu radnju, nažalost mnogi od njih upadaju u zelenaški dug. Iz svega navedenog, stiče se utisak da su građani sa ovakvim problemom prepušteni sami sebi, država i nadležne institucije ne prepoznaju dovoljno ovaj problem, tek mali broj slučajeva biva procesuiran. Sa druge strane dužnici se boje da o tome i pričaju ili prijavljuju, jer su ucenjeni i izloženi konstatnim pretnjama i pritiscima. Nažalost, ova tema obično dospeva u medije tek kao deo crne hronike. Situacije se nekada nažalost završavaju nanošenjem teških telesnih povreda ili ubistvima, samoubistvima, oduzimanjem imovine, bežanjem u druge zemlje ili gradove.

Neki od komentara ispitanika

(Komentare su građani ostavljali na pitanje da opišu konkretne situacije)

• „Uzet je stan koji je vredeo 5 puta više“
• „Porodica nije htela da mu pomogne, odrekla ga se“
• „Kamata nakon isteka je bila 200%“
• „Pretnja da će mu noge i ruke biti polomljene“ (ovaj komentar smo dobili više puta)
• „Čovek je postao teški psihički bolesnik“
• „Prebili ga dva puta, oduzeli mu auto i motor“
• „Vođen je sudski proces, rešen je vraćanjem pozajmljenog iznosa bez kamate, a zelenaš je osuđen na zatvorsku kaznu“
• „Čovek je izvršio samoubistvo zbog oduzete imovine“
• „Oduzeli su mi auto zato što nisam mogao da vratim dug“ (više odgovora)
• „Pozajmljivao je od jednog da bi vratio drugom“
• „Ne radi se na prevenciji i zaštiti građana“
• „Na ime duga dat je auto, plac i novac“
• „Kockarski dug, roditelji su dali deo novca i nekretninu na ime duga“
• „Konstantni pozivi, pretnje i posete od strane delegata zelenaša, presretanje na ulici“
• „Izgubljena je kuća i privatna trgovina, zbog duga zelenašima“
• „Dug je vraćen sa kamatom od 30% na mesečnom nivou“